Пише: Shkumbin Kajtazi
„Направити културни центар у приватној режији равно је лудости било где у свету, али се испоставило да је баш овде, на Косову, ту лудост могуће прекорачити уколико је надахнута храброшћу и љубављу према уметности“, каже Миљана Булатовић-Дунђерин, која заједно са својим супругом, Александром Дунђерином, води једну галерију под називом „Акваријус“ у Северној Митровици.
Миљана Булатовић-Дунђерин и њен супруг, Александар Дунђерин, живе у Северној Митровици, иако ниједно од њих није рођено у овом граду. Миљана је била та која се после рата доселила из Липљана у Митровицу и након тога је упознала Александра, који је одлучио да дође из Новог Сада да живи у једном подељеном граду, са циљем да оснује један центар, који се касније претворио у место састанка многих уметника.
Пошто су обоје уметници, каже Миљана, одлучили су да отворе један културни центар – предузеће које она сматра сулудим – и истиче да је за идеје овакве врсте, поред љубави и ентузијазма, потребна и велика вера у могућност промене света и људи жртвовањем себе самог.
„Пошто смо обоје уметници, одлучујемо да направимо културни центар и да се више не бавимо само собом, већ и својим окружењем, својом околином. Направити културни центар у приватној режији равно је лудости било где у свету, али се испоставило да је баш овде, на Косову, ту лудост могуће прекорачити уколико је надахнута храброшћу и љубављу према уметности. Центри културе у престоницама, великим градовима у Европи и свету, нису изазов, јер ти градови имају и инфраструктуру, и велики број потенцијалне, урбане публике, младих људи, туриста. Међутим, правити културни центар на подручју где се још увек осећа задах рата, у подељеном граду, и то без подршке било које домаће или иностране институције или организације, мора да подразумева, поред љубави и ентузијазма, и чврсту веру у могућност промене света и људи, жртвовање сопственог живота зарад визије да је другачији свет могућ. Уз уметност, наравно“, каже Миљана.
„Лудост“, како она назива ову идеју за отварање галерије, доноси тешкоћу, која је концептуалне природе, и борбу која њима причињава задовољство, пошто тврди да је „било где у свету најтеже борити се за слободу.“
За Миљану и Александра, који се сваког дана баве уметношћу, постоји један мото који се претворио у један стуб идеје да се ради уз вољу за достизање циљева.
„Пре свега, ми показујемо да је и данас, било где, могуће живети и преживети бавећи се уметношћу. Са друге стране, наш мото је да “нема уметности без слободе, побуне и љубави“. Зато су наше сезоне и носиле симболичке називе – прву смо назвали „Слобода“, другу „Уметност“, трећу „Љубав“, а актуелна носи назив „Визија“. Отуда „Акваријус“ није само место стваралачког сусрета (афирмације, преиспитивања и полемике), него и простор где се, у времену једноумља и заглупљивања, ствара, негује и одржава критичко мишљење, упркос политичком и економском насиљу којима смо свакодневно изложени, сви ми који обитавамо на овом простору“, каже Миљана.
Циљ да потврди да уметност омогућава бољи живот, за Миљану је остварен. Она истиче да је њихов центар отворен за уметнике који имају оригиналну уметничку личност и који прихватају начела њиховог програма, стављајући на последње место етничку или религијску припадност. Миљана прича како су у центру „Акваријус“ гостовали Срби, Албанци, Бошњаци, али и Немци, Французи, Британци, Американци, Италијани и Румуни, међутим, ови први су у највећем броју.
„Природно је да у већински српској средини, где се програм реализује превасходно на српском језику, буду присутнији српски уметници, а да је акценат стављен на српску културу. Међутим, ми се трудимо да представимо и друге националне културе и уметности“, каже уметница која живи у Митровици на Ибру.
Али, овај пар верује да њихова галерија има нешто посебно. Концепт са којим функционишу – они га називају таквим, пошто сматрају да је визија веома специфична – даје неке идеје о којима кажу да би сви становници планете требало да мисле.
„Посебан је, пре свега, наш концепт, који је, на неки, начин, покушај прожимања хуманистичких и ранохришћанских идеја. Наше гесло, које прати назив овогодишње сезоне „Визија“ је веома специфично. Лјубав уместо закона. Праштање уместо освете. Слобода уместо ропства. Давање уместо узимања. Идеја хуманости уместо идеологије новца. Истина уместо информација. Стваралаштво уместо производње. Освешћена личност уместо деполитизованог роба. Одаје уметности уместо двораца забаве. Сматрамо да би о томе требало да размисле сви становници планете“, наглашава Миљана.
Галерија „Акваријус“ има дуг животни век – датира од пре 23 године. Од 1996. године па до 2015. године, ова галерија је припадала породици Вукомановић. Пре четири године, брачни пар Дунђерин ју је претворио у приватни културни центар који функцонише као независно привредно предузеће и у њему обављају своје активности стотине уметника и студената.
Извор: New perpsective >>
Текст на албанском језику >>
Текст на енглеском језику >>