Откривајући цртеж сусрела сам се са идејом индивидуализације која је водила ка неумитном суочавању са унутрашњом динамиком стваралачке личности. Уметник на том путу индивидуације мора бити спреман да се суочи са најдубљим слојевима свога бића. То је авантуризам духа својствен уметницима. Тајна стваралачког је, као и проблем слободе воље, један трасцендентан проблем без одговора. Покушала сам да на ова питања одговорим серијом цртежа – аутопортрета, где сам себе представила као уметника у дивљини ума. То доживљавање је једно непресушно врело фацијалних експресија где се час у млазу танких линија, час у лазурним флекама уобличава оно што тако моћно доживљавам у себи. Свака линија је тражила своје страхопоштовање како би нашла свој израз и свој медијум манифестовања. Из жеље да објасним комплексност тих односа и импулса стваралаштва, представљена је и веза између душе и света.